Српски књижевни гласник

948 Српски Књижевни Гласник.

ображајном процесу: да се и код Илира, Грка и Југословена плава комплексија изгубила у корист тамне, а дугуљаст облик лубање у корист брахикефалије.

Г. Жупанић оставља понајчешће отворено питање о крајњим узроцима соматичке трансформације народа, резервишући да их изнесе у другом делу своје трилогије, који ће бити специјално посвећен томе питању. Ни у коме погледу не чини нас појава тога дела толико радозналим колико у питању о физичком постанку и ме: таморфози Јелина, питању колико суптилном толико и тегобном, на коме су падале најдуховитије теорије. Судећи по пишчевој методи и инвенцији показаној у овоме „Систему“, у коме су успешно употребљени у историјскоантрополошком смислу, и један Хомер и Хезиод, па чак и импресије једнога модерног песника — Бајрона, сме се надати значајној солуцији и овога питања.

Дело Г. Жупанића пружа низ тачних и дубоких конзеквенција из факата које је могао констатовати или побрати само историјском методом потпуно наоружан антрополог а свестрано верзиран у безброју литерарних помена о физичко-историјском животу и развоју кроз три тисуће година од доласка првих Аријеваца на Балканско Полуострво до данас. За једнога антрополога-анатома, неупућеног у историју и у низ помоћних дисциплина једна гола лубања остаће само „једна ружна слика смрти“, и све што му може она дати то је неколико антропометријских цифара; један славни анатом се искрено исповеда: да су дани његова занимања антропометријом стерилни и неплодни за науку. Г. Жупанићево дело је производ модерне историјске антропологије која има у данашњој науци ту сврху : да ускрсава анонимне народе, снабдевајући их свим животним факторима, физичким, језиковним и уопште културним. После читања ове расправе, понова се загледавши у низ слика анонимних лубања, могла би се, с довољно праведном применом, поновити једна од пате-

тичних Гетеових опсервација при посматрању Шилерове лубање: