Српски књижевни гласник

КРК О НИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК

Књига ХХТУ, БРОЈ 1. — 1 ЈАНУАРА, 1910.

СКУП У СВЕТИГОРИ.!

Није прошло млого иза повратка људи из Сарајева, скупише се старјешине на једној пољани у Светигори да изаберу два чојека који ће поћи у Цариград, јер су се Ђумишићи почели опет рогушити на Ратково. Тог ћу се скупа — вели Милић — и вијећања, дјецо, шјећати док сам жив.

Била је ноћ, а мјесечина кб дан. На свима путовима и раскршћима пометане су страже да се пази, да не 6 оклен ударили Турци и затекли људе на скупу. И ја сам био на стражи.

Већ се било подобро уноћило, кад се људи почеше. скупљати и замицати у Светигору... Ја се примако и, иза једног грма, погледа на пољану: већ су готово сви на скупу. Видим све и све добро чујем. Отворише вијећу

Рече кнез Раде Кнежевић:

1 Из приповетке „Змијање“ у збирци „Јауци са Змпјања“, која ће ускоро изићи.