Српски књижевни гласник

4 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

и сестара и крви нашије ђедова и пранђедова, да ћемо бити вјерни, да ћемо чувати верман и удутлему кб очи у глави и да ћемо све, што знаднемо и колико могнемо, учинити да султан потврди ову нашу праву! Како радили право, онако нам Бог помогб! Амин!

— Амин! — дочекаше сви кб једно грло.

Опет рече Теле Босанчић:

— А сад, браћо, да се сви вође завјеримо и закунемо да нећемо ниђе и ником казати куда и којим послом полазе на пут нама браћа, Ристо и Тешо.

Поп Симо диже високо крст и поче, а људи за њим:

— Закљињемо се Богом живијем и свезнајућијем, да нећемо ниђе и ником, ни свом ни туђем, казати куда и којим послом полазе на пут ова наша браћа, Ристо и Тешо! Ако издамо и невјеру какву учинимо, шјеме нам се затрло, племе нам се по злу спомињало, девет годин иза прага сунце гледали, жељели умријети а не могли умријети! Како право и истинито ове тешке бешједе говорили, онако нам Бог помогб! Амин!

Иза тога предаде кнез Раде Теши царски верман и удутлему, а Ристи попудбину. Онда им поп Симо очита молитву за сретна пута. Кад се сврши молитва, рече им:

— Браћо моја и дјецо моја дуковна, ви полазите ноћас на далеки и мучни пут. Нека је у добрије часа!... Чувајте се, опет вам велим, добро у путу и немојте ђе оба заспати. Кад један спава, нека други бдије, јер: туђа земља — туђи обичаји. Кад будете ђе говорили, помоз те један другог у бешједи... Рођаче Ристо, паметан си, али си врлетне ћуди. Сустежи се, дијете, у туђој земљи, и немој, по Богу синко, да би се ђе запио и заметнб кавгу, јер је тешко дати џевап кавзи у туђој земљи... А ти, куме Тешо, паметни и мудри куме Тешо, теби ћу рећи само једну бешједу: драга ти је шала и маскара, и предраго ти се сваком подсмјенути у брк. Немој, туго моја, да би се заборавио и заметнб шалу и маскару са султаном или са свијетлијем књазом Микаилом, или с каквим