Српски књижевни гласник

Одломци. 933

гранично немоћно, да се ова острва поново задобију и да се по њима сместе немачки насељеници. Зато ми се највише свиди Кипар. Бесконачно рђава турска управа опустошава ово острво из године у годину све више. И тако би досељеници затекли мало староседелаца. А то је острво најплодније у Средиземном Мору, сви плодови успевају на њему. Рудници, бакра и других, пружили би богате зараде. Бољег плена од овог острва нема за Немачку. С тога би баш пре свега требало радити на томе, да се ово острво задобије мирним путем. на пример куповином од турске владе. А пре свега требало би одмах послати каког тајног агента, који би испитао острво у геолошком, топографском и сваком другом по: гледу. Па. испадну ли та испитивања како треба, тако да не треба пожалити труда задобити то острве, на том би онда требало радити у Цариграду и врло ревносно и врло мудро. Задатак немачке централне власти у Источном Питању по мом схватању и није у том, де 5е јотаге апх шпошез ађзигдез допф 5'ативзен! јез фФротајез а Сопзгапипорје, већ да Источно Питање доведе до макаког решења. Како данас стоји то питање, Немачка не добија ништа а само време губи. А дође ли једном до слома на Истоку, Немачка уједињена, јака, наоружана и Кипар и много што шта друго може ловити у општој деоби... Па кад или попут уговора са турском владом или слома Источног Питања добијемо Кипар и Род или шта било друго, ту ћемо стећи богато уточиште хиљадама пролетера, ето нам онда и морских лука и трговачких лађа, марине и помораца. Исто тако не треба кспуштати из вида ни Сирију ни Малу Азију, и што више радити на томе, да се тамо ограниче Руси и Енглези, а зато је пре свега потребно, не слати тамо протестантске владике и мисионаре, већ тражити ослонца у католичком свету на Истоку. Немачки консулати, са опробаним снагама на челу, најпрешнији је задатак царевинског министарства. Боље је бити и без консула но са рђавима! Консул на Истоку мора да је католик, да зна источне језике како