Српски књижевни гласник

934 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

ваља, окретан и познавалац трговине, а генерални консул уз го мора бити у сваком погледу добар дипломата. До сад се на Истоку о Аустрији ништа добро не зна, о Пру: ској тек толико, да има протестантског владику у Јерусалиму, о Немачкој баш ништа. Путовати по Истоку као Немац тешко је, претешко...

Минхен, 24 фебруара 1868.

„Паскал Дипра, познати републиканац, био је недавно овде код Фребела, и причао му о својим доживљајима у Мађарској, одакле је дошао. Мађарска левица сумња да се и на даље може одржати у Аустрији данашњи либерални режим, те с тога већ преговара, у нади да ће у скоро наступити катастрофа, са Југословенима, да у дело приведе или припреми велико дунавско царство или дунавску федерацију. Југословени неће ни да чују о: каком наслону на Русију, али не одбијају руске рубље, да помоћу њих изведу своје властите планове. .

Берлин, 12 новембра 1874.

О Источном Питању да увек имам на уму, рече Бизмарк, да ми нисмо директно заинтересовани. Нама се може да га са стране на миру посматрамо и да сео том бринемо, да се Русија и Аустрија споразумеју иу том случају да помажемо њине интересе. До сада до тог споразума још није дошло. Аустрија је и сувише пренаглила. Не појима, рече Бизмарк, како Андраши може да иде на руку самосталности Румуније, пошто је у Угарској толико румунског елемента. Нити пак може, како Русија жели, да утиче на Аустрију да и она на то гледа као Русија. Међу тим се нада, да ће се споразумети Аустрија и Русија. Буде ли то, прићи ћемо њима. Енглеска сес нама слаже у том питању, ма да се на Енглеску не сме поуздати, пошто се њена спољна политика мења са министарствима. Париз, 29 јула 1875. ...„Књегиња Трубецкој, у чијим је невезаним саопштењима било по нечег интересантног, причала ми је,