Српски књижевни гласник

У ИУР

Одломци. 935 да југословенско становништво у Србији, Босни и Херцеговини тежи југословенској републиканској конфедерацији и да председник те конфедерације треба да је са седиштем у Цариграду. Владика Штросмајер, од кога је, вели, то чула, да ради не идеји југословенске републике.

ПАриз, 10 августа 1872.

Бловиц, који се у својој младости мувао по југословенским земљама, не придаје већи значај устанку у Херцеговини. Док се Црна Гора држи мирно, може се рећи да га Русија није изазвала и да не жели општи устанак. А то је и природно. Русија зна да јој Цариград и турско царство морају пасти као гњила крушка. Питање је само времена кад. С тога и не хита с тим. Енглеска се помирила с тим и, кад се једном Турска распадне, свакако ће за се узети Мисир. Бловиц не верује да ће нићи југословенска републиканска конфедерација. То неће допустити ни Русија, а ни Аустрија. И, по његовом мишљењу, то не би било ни могућно. Ту су племена и сувише дивљачка да оснују републику. Сви ти народи теже Русији, и једног дана пашће подњу. А кад то буде, Русија ће се поделити на двоје. Монголска ће нићи према Азији, словенска са престоницом Цариград. Аустрије ће тад нестати, јер чим словенске земље припадну Русији, немачке ће саме по себи пасти под Немачку. Бловиц предвиђа то, али држи, да ми то нећемо доживети.

Париз, 16 августа 1875.

Тјер рече из устанка херцеговачког, на који се вратио, као да ће нићи један нов заплет. Био би један заплет више поред шпанског. Ако се не угуши одмах може трајати годинама. Најзад помену, као да се може пристати да Аустрија заузме Босну и Херцеговину. А да ли ће други тад остати уз Турску, друго је питање. Распадне ли се Турска, велико је питање шта са Цариградом. Најбоље би било тамо послати папу. „Ј! пе 5ета! раз а р]јапаге“.