Српски књижевни гласник

" ту жир

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД.

„СРПСКА ЖЕНА“ у ПрАГУ 1910 ГОДИНЕ. (Крај).

Све музејске ствари биле су такође из давнашњих времена, сад већином изобичајене. Ту је била богата Београђанка са бисерним тепелуком и барешем, свиленим фистаном и баједером; до ње београдска сељанка, Ваљевка, Призренка варошанка, дете у колевци, Дебарка, Косовка девојка, Битољчанка.

У витринама су се стари зубуни особито допадали и својим прастарим кројем, како су прастаре Српкиње носиле свакојако још за време сеобе у ове крајеве. Ова одећа и по томе је врло старинска што никад нема поставе нити путаца; а шаре су на њој изванредне. Ту спада један златиборски зубун тако званом ложевином попуњен, ту фан (бело сукно) искаче из веза, тако да фан издаје орнаменат, а црни вез вуном чини се као да га само уоквирује. Овакав вез опазила је Г-ђа Бернађиковска и у босанском Рибнику на кошуљама и с правом вели: „Овако се код других народа не ради, па за то је тим загонетније откуд нашој везиљи тако компликоване тежње.“ Вез је на зубунима у опште врло фини, раде га обично од ока, без нацрта, па још са биљур-иглом (Реппаде!).

Чак и очита декаденија у везу, као што је на једном ћилимчету из Војводине представљен Милош Обилић, кнез Лазар и Хајдук Вељко, има своју дубоку победу у славној старој историји, са задатком : да је стално