Српски књижевни гласник

938 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

младеж гледа пред очима, а коју им је светињу мати иглицом везла. У мени је и ова иначе опала везиљска вештина изазвала читаво узбуђење, јер су исти ови изгинули јунаци и по црквама нашли места као свеци

на зиду, на пример у Матејевачкој цркви у Нишу, која је _

пре ослобођења живописана. За пијетет се не тражи никакво савршенство него само осећање. На пример на поменутој слици већ неће ништа узбудити, и наћи ће с правом да укуса нема. Ми ћемо опет као и код гусала превидети несавршенство, па ћемо се бацити у прошлост, и много о њој у сети размишљати... Али од другога ову топлину немамо права да тражимо.

У свима људским производима сличност се налази између најудаљенијих и потпуно несродних народа, и ако се сад покуша да то доведе у неку бољу генетску везу може дати места заблуди. Јер људи свуда исто мисле, па ако дођу на поједине исте душевне производе (на пример приче) или техничке справе, не може то да нас упућује на позајмицу, а још мање на наше, рецимо, порекло отуда или неку историјску везу. Ето у чему има једна необична техника ткања каква се до сад доказала само за старе Мисирце, по којој бисмо ми смели и за тренутак да поверујемо да смо ми из Африке или да смо сродни откуд било са старим Мисирцима, итд.

Друга је техника бојења платна, да шаре постану на онај начин како се јаја шаралицом шарају, то јест да премазана место воском остају бела. Пошто се исти такав батик налази и код Чеха а и у Индији извођени су врло смели закључци чак о пореклу Словена из Индије, и тако даље. Ово је очигледна научна обмана, за коју чешки етнографи нимало нису криви, јер се није знало да је ова техника без сумње свуд по Истоку распрострањена. Ето и у нас је има и у Лесковцу и Пећи и даље. Жене узму бројницу памучне пређе, па парчета која желе да остану бела, чврсто вежу увоштеном платненом крпом, и кад се пређа извади из боје, та се заостала бела места могу после и друкчије на исти начин