Српски књижевни гласник

УМЕТНИЧКИ ПРЕГЛЕД. 939

мастити. Ми овде имамо једну важну опомену: да за све технике и осталу народну радиност прво треба ухватити границе распрострањења, па онда тек изводити закључке. И тумачење орнамената треба зауставити на правој мери, јер се с митологисањем већ забраздило. Тако Гржетић мотив корњаче у шарама доводи из Индије, „где је Вишњи цизелован у лику корњаче“. Отуда се онда још без разлога може мислити да су Словени из Индије !

Друга је питање с враџбинама у мотивима. Њих заиста нешто има у везу, као опет и таквих с еротичком наменом, о чему је такође Г-ђа Бернађиковска с успехом расправљала, као што је код Чеха чинила вредна Госпођа Власта Хавелкова и сестра јој Г-ђица Мадленка Ванклова.

Као год што чиста народна појезија нема у себи ничега индивидуалног или субјективног, тако је исто и с народним рукотворинама, јер и у њима се исто тако огледа свесна типска целина широке народне масе. Дабоме да се у сваки рад нехотично уноси и нешто мало свога, али традиционални образац толико је јак да он те испаде ипак сузбија, и те незнатне вариације ништа не ремете у главној одлици. Као год што је садржај народних песама ограничен на оно о чему говори, тако исто и народни рукотвори имају своје границе све дотле док им с уметничке занатске стране из вароши не дође нагон за подражавањем и квареж. У народним везовима увек се држи наслеђених примерака, и само је разлика у финоћи конца и материје на којој се ради. Па и тај правац једнакости јако се подудара с народним песништвом, где такође сталежност не боде очи и не истиче се на штету нижега а за корист вишега. И оно афористичко уоквиривање мисли у народним песмама исто тако проводи наролна везиља и у свом везу, и само извежбано око може да запази и да проучи шта му који орнаменат значи. Народна душа се проицира у ручним израдама, особита женска у везовима. Жена са