Српски књижевни гласник

940 Српски Књижевни Гласник. свим механично уноси у своје рукотворе читаву своју машту, своје жеље, свој бол, па и саму клетву. Тим се производима она обраћа драгоме, поручује му и с њиме се као преко писма разговара... Разуме се као и песма, тако и женски рукотвор само онај свој утисак има, који се ради у музи, дакле само финија врста женског рада садржи метарфорских представа, чега већ никако нема у занатским техникама, па ма га женска и брижљиво радила, као на пример што га нема на пиротским ћилимовима. Народна песма воли понављање стереотипских обрта, потпуно тако чини и народни вез, јер и на њему се често безбројно пута понављају исти делови. Па пошто се и у везу исписују мисли и осећања у наивну облику и посредној намери, да што су онда они него чиста женска појезија, говор иглом!

Она пука сиротица Косовка девојка тако фино везе, хармонично боје саставља, кити изванредно, да се човек само на први поглед мора да чуди: откуд толика нежност у тој врсти рада, кад је њена сва околина једна велика гробница, и жмарци је сваки час морају да подиђу

стално слушајући о убиству овог и оног Србина. Она.

сиротица ни у својој кући ништа више лепог нема, само јој се вез на оделу блиста као у неке виле или власте. линке. Ето откуд: она у тим радовима ниже своја најдубља поетска осећања, она у себи још и после петстогодишњег робовања није избрисала успомену на срећнија времена, нада је спасења увек још ту, а ту су и гиздави манастири, славне задужбине Немањићске, који су исто тако златом поткићени, цвећем ишарани, и у њима она црпе више надахнуће...

На ускршњим изложеним јајима, већином у акварелама, које су тако сликане да се цела шара може пре: гледно да води, препочета је мал не цела ботаника; а не северо-далматинским јајима, особито из Книна и околине, преовлађује геометриска црта, које је на чешким јајима главна, а код Словака готово једина оддика. И заиста чешке „краљице“ (ускршња шарена јаја) куд и камо су