Српски књижевни гласник

/ Бо вДкЕ-трк Е: 95

витка наше земаљске привреде, њеног садашњег стања, као и набрајање свега онога што би се код нас имало чинити, па да се народно благостање подигне. Писац има доста својих личних проматрања и закључака, од којих су нека нова и спорна. У сваком случају, писац креће важна питања, од чијега решења зависи судба наше земље.

"ООП" "6,

„Толдија“. — Матица Српска, као своју 32 књигу, издала је познати Змајев превод спева Јована Арања „Толдија“. Ма да се данас утврдило, после радова Др. Јована Максимовића и Др. Тихомира Остојића, да Змај није онако пажљив и беспрекоран преводилац, и у избору и у тачности, као што се то некада мислило и говорило, ма да је своју песничку и преводилачку снагу могао трошити ча веће и крупније ствари но што су спевови мађарских песника, — ипак је Змајев превод „Толдије“ лепа књига која се увек даје пријатно читати. Последњих десет-петнасст година завладала је у нашој књижевности извесна реакција противу Змаја, и њему се са извесних страна почеле спорити и оне особине које он одиста има, и то у великој мери. Имајући пред очима данашњу израђеност српскога стиха, оспоравало се Змају чак и то да је правио добре стихове! Треба само прочитати овај одиста песнички превод, па видети колико се старом песнику чини велика неправда. Колико има поезије и лепоте у слику и ритму, у завршној строфи овога превода:

"У. РА / "Рур 7" |" »

ПЕЊЕ ПР о

ВИДРИ РУР . а |

А већ треће ноћи у поноћно доба Диго се брежуљак врх Толдијна гроба, А јесењи ветар духао је љуто,

На гроб му је сипо оно лишће жуто.

Место гробна знака, место споменика, Стојао је Бенце, к'о мраморна слика: На ашов се наг'о, па је нешто сниво, А снег је полако грозницу покрив о!

Ипак, не види се јасно зашто је Матица Српска прештампавала овај Змајев превод, толико познат из „Пе. ваније“, у хиљадама комада већ растурене по целом на. роду, и од које још „толики примерци стоје непродати2 И ово издање је један од нових доказа одсуства плана и лабавога рада у Матици Српској, која је најбогатија а у исти мах и најнеплоднија књижевна установа наша.