Српски књижевни гласник

ПРВИ РЦ У о Р И И •

ДЕЧАНСКО ПИТАЊЕ. 25

Но пре него што изложим о другој фази о овој ствари да речемо нешто о руским калуђерима који се налазе у Дечанима.

М

На хилендарскоме земљишту у Кареји, налази се, као потчињен Хилендару, а под називом ћелије, руски манастир Светог Јована Златоуста са својом засебном управом и 120 калуђера Руса. Та је ћелија, по црквеноме праву, васал манастира Хилендара, али је у свакоме погледу напреднија од самога Хилендара. Калуђери из тога манастира тражили су одавно од манастира Хилендара на чијем су земљишту у Кареји, четири сахата удалења од саме лавре манастирске, да се та њихова ћелија подигне на степен скита. (Разлика између ћелије и скита је у томе што ћелија не може никога замонашити, нити у свештенички чин увести, докле не добије одобрење од манастира коме припада и плати извесну таксу. Ћелија плаћа сваке године кирију за закупљено место на коме се она налази, и не сме ништа предузимати без одобрења главнога манастира). Њихова молба није уважена; скит није проглашен, из ћелије Светог Јована Златоуста су и пређашњи и са дашњи придржници манастира Дечана, руски калуђери.

Међу овим калуђерима има и школованих и нешколованих људи, имућних и сиротих, паметних и глупих. Њиховим старешинама може се много што шта пребацити. Али, може се констатовати и то, да су то људи бар спољно смирени и побожни, да код њих има реда и дисциплине, да су они вредни и радни, да су њихове

· зграде и имање уређени и управљани како треба.

За рад и управу руских калуђера у манастиру Де: чанима може се рећи као поуздано ово. Они нису ма. настирске дугове исплатили, они нису Дечанима управљали како би требало један добар домаћин да управља, они су тај манастир и задужили. Али, исто тако, може се рећи да у њему као монументалној згради није ништа изме-. њено, да је манастир нешто и оправљен и да је у њему