Српски књижевни гласник

26 Српски Књижевни ГлаАСНИК. заведен сад ред, чистота, да се редовно служи служба божја јутром и вечером, да калуђери раде све у слободним часовима што и у Светој Гори (занате, земљу, воћарство, сточарство), да се гости имају чиме дочекати, да се и код околних Арнаута осећа њихово присуство у Дечанима. Свакојако да ови калуђери, као и на многим другим местима, нису углед смирености, некористољубивости, истините побожности, широкога човечанскога милосрђа, и треба радити да они изиђу из ове српске цркве. Али, свакако је потребно да их замене другим, школованим, побожним и дисциплинованим калуђерима из Русије; најпре онима које би на пример руски Синод договорно са владом изабрао и послао у Дечане.

УП

Од 21 маја 1908 године настаје друга фаза овога питања. Њега узима у руке руска и српска дипломатија.

Кабинет Г. Јована Авакумовића предузима од 6 јуна.

1903 кораке да се поквари или измени овај уговор са руским калуђерима. Ови кораци су остали безуспешни. Рад је настављен и даље а наилазио је на две велике сметње: непопустљивост од стране златоустоваца и неправедна, врло оштра новинарска кампања противу руске дипломатије. Преговори између Руске Амбасаде у Цариграду и Српскога Посланства тек су у септембру месецу 1903 приведени крају. Састављен је био и један нови додатак уговору. По томе уговору: 1) рашко-призренски митрополит, договорно са старешином манастира, поставља овоме једнога намесника Србина, који заступа игумана кад он одсуствује, а помаже му у управљању; 2) број руских монаха не може бити већи од 10 лица, а иноци могу бити само Срби; 3) рок трајања споразума 10 година, с тим да се може продужити и изменити ако буде сагласности и ако буде интерес Дечана то захтевао; 4) спорове манастирске између уговорних страна решавају Руска Амбасада и Српско Посланство у Цариграду. У то време је састав“ љена у Београду, на нарочити захтев министра спољних