Српски књижевни гласник

У"

ДЕЧАнНСкКОо ПитаАЊЕ. 27

послова, и напред поменута мешовита комисија, која је, утврдивши да је закључени уговор између Митрополита Нићифора и руских калуђера учињен без знања меродавних и да нема никакве вредности (ни по канонима, ни по уредби патријаршијској, ни по општему праву), дала мишљење да треба искључити руске калуђере из Дечана, пошто им се да накнада за учињене трошкове. Ова комисија је била мишљења, да се могу у Дечане пустити руски калуђери у ограниченоме броју и пошто иступе из ћелије Светог Јована Златоуста. Али, ипак се није могло ништа учинити. Руски калуђери са којима је чињен покушај непосреднога преговарања, пристајали су да иду из Дечана али под погодбом да им се дадне други манастир у Старој Србији са већим имањем или да се њихова ћелија у Светој Гори, која се налази на Хилендарском земљишту, прогласи за скит.

Новинарски напади на Русију и њене званичне представнике, каткад недостојни наше јавне речи, и држање митрополита рашко-призренскога према руским калуђерима због Дечана, дали су у овоме времену два неповољна резултата: руска дипломатија интервенише у корист ка: луђера Златоустоваца, а украћује у Цариграду знатно своју помоћ за друга питања која се тичу Срба у Турској. А када се са њима преговарало, руски представници су пристајали да се измени први уговор, али под погодбом да се златоустовска ћелија подигне на степен скита. Српска влада није пристајала на то. За овакав одговор влада је имала и овлашћење од Народне Скупштине, Поводом интерпелације о овом питању у Народној Скупштини се расправљало ово питање исцрпно, чему је помагао рад дечанске комисије, и Народна Скупштина је одобрила да се Дечанско Питање реши на основи на којој га је мислила да уреди влада Др. Михаила Вујића 1902 године. А то је: 1, ограничење броја руских калуђера, којих не може бити више него Срба калуђера; 2, старешина манастира Дечана Србин, а економ Рус; 3, рок трајања уговору 6 или 10 године; 4, имање покретно