Српски књижевни гласник

МИРУ о Пт

з7Е та јре Ц

ује

28 Српски Књижевни ГлаАСНИК.

и непокретно неотуђиво, размена имања и задуживање забрањени, а поклони Манастиру његова неотуђива својина; 5, дечански метоси задржавају потпуно српски тип, у њима служба, ред, слава, обичаји само по староме; преиначавања метохских зграда забрањена; 6, надзор над метосима има рашко-призренски митрополит и општина дечанска. Овако је било у 1904 години. Идуће године је руска дипломатија поново тражила да се расправи Дечанско Питање и предлагала ово решење: ћелија Светог Јована Златоустог да постане скит; да рок трајања буде 10 година, а по истеку рока, да се уступи златоустовцима други. манастир у Старој Србији или у Србији на неограничену управу; старешина Рус, мењање устава црквенога; раван број инока Срба и Руса. Овакву основу за решење влада је 1905 године одлучно одбила и по: нудила за све трошкове накнаду у новцу ћелијотима Светог Јована Златоуста и цркву Светог Марка више Призрена.

Да се ово питање реши, чињени су још покушаји и од стране Патријаршије и од стране хилендарског братства. А и сам Митрополит Нићифор, којега старешина манастира Високих Дечана Кирило није ни у чему хтео више слушати, чини покушаје на лицу места да бар смени старешину који се показује и несавестан управљач. Али та радња на лицу места, која би могла обелоданити непослушност и кратковидост калуђера Срба, није имала никаква успеха. Свака акција је безуспешна, али за то не и напуштена, ни са српске ни са руске стране,

УШ

Време је показало да су разлози који су руководили владу Др. Михаила Вујића да дадне начелно одо: брење генералу Грујићу 1902 за преговоре са Руском Амбасадом о уласку руских калуђера у Дечане били оправдани:

1. И данас као и онда осећа се потреба за зашти· том нашег живља од арбанашких зулума. Шта више, од