Српски књижевни гласник

ДЕЧАНСКО ПИТАЊЕ. 29 како је обустављена европска реформна акција у Старој Србији и Маћедонији потреба заштите руских представника осећа се још јаче. Нов режим у Турској унео је у програм уништење свих привилегија у коме облику оне биле. Митрополити Патријаршијски све мање могу да штите црквено-школске установе у Турској, а тако јеи са осталим српским најважнијим чиниоцима у Турској. Осим тога, помоћ руских званичних представника је данас преко потребна и ради повраћаја толикога имања које су бесправно притиснули Арнаути, и ради тога што се многи од њих могу, по наредби, и убаштињавати на дечанскоме имању — као што то чине по свој Старој Србији Арнаути који су насиљем одузели Србима имање.

2. ИМ данас као и онда Срби у Турској немају ка: луђера којима би се Управа Српских Манастира могла поверити. Нема српског манастира у Турској у којем би се нашло калуђера довољно способних за управу ни у малим а камоли у великим манастирима и с већим бројем калуђера. „Питање о умножењу калуђера у Манастиру, најважнијем у Турској, писао је један наш активни вла· дика 1903 године влади Цинцар-Марковића, — јесте главно болно место за наше националне аспирације. Ми ни овде у земљи не можемо да саставимо потребан број калуђера за манастире — — —“.

3. И данас као и 1903 постоји потреба да се Срби калуђери у што већем броју науче побожности, црквеноме реду, дисциплини, разним радовима који су потребни манастирима са великим имањима. Најприродније је да их у томе науче руски калуђери, кад нема других Србима најближих нигде. А то се може опет најлакше учинити у манастирима са великим имањем и славном прошлошћу.

4. М данас као и онда српски државници морају гледати са страхом како се управља у старим српским задужбинама у Отоманској Царевини. И данас сви они морају да буду мишљења да је боље поверити управуи руским калуђерима него да оне пропадну сасвим за Српство или оду у бугарске, или у грчке, или у руке