Српски књижевни гласник

30 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

унијата. Ми ћемо навести неколико редака из мемоара једнога од најстаријих наших државника, које је упутио из Петрограда краљу Александру у фебруару 1908 го• дине а поводом питања о томе да ли да се ћелија Светог Јована Златоуста у Кореји прогласи за скит светогорски: — „Хладно гледајући на оно што носи будућност; рачунајући са монументалном слабошћу, и бројном и моралном, нашега калуђерства, ниједан српски даљновиднији државник не може а да са страхом очекује евентуалност да ..кад би нам остало међу надмоћством Руса и надмоћством Бугара лако је увидети да би са надмоћством Руса Срби имали свагда бољи рачун. Осим спољне увреде националнога поноса (што би се изгубило старештво у задужбини старих српских краљева) у свима би другим обзирима била барем сачувана како наша хришћанска тако и наша национална осећања“.

5. М данас, као и пре, као и у будућности, нема не само никакве опасности, него ни изгледа, да ће руски калуђери присвојити и порушити ову српску задужбину. Напротив, има се разлога веровати да ће ускоро напустити Дечане. И онда тек може бити невоље за ову задужбину. Јер, нема калуђера Срба који ће моћи учинити од ње оно што треба Дечани да буду и што се мислило од њих да створи.:

ИНностРАНИ.

' Литература: Дечански Првенацљ, Гедеон Јосиф Јуришић, Нови Сад, 1852. Дечански споменици, Серафим Ристић, Београд, 1864. Подалаци за истаорију српске цркве, И. С. Јастребов, Београд 1879. Стара Србија и Албанија, И. С. Јастребов, Београд 1904. Радикали и наша национална политика, Београд, 1904. Руски Паложник, 1908. Свјалач Стефан Дечански, Одеса, 1905. Високи Дечани под тууђином, Г. Д. Морачанин, Јагодина 1908 године, (Један неписмени памфлет).