Српски књижевни гласник

+ У

О „ВЕРТЕРУ“ ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА. 38

„Вертер“ тај који најзад доприноси да њихов растанак на свагда буде потпуно обезбеђен, јер у Јанку развија и утврђује мисао о самоубиству.

Али је писцу било очевидно стало до тога да Гетеов „Вертер“ прође што горе. И тако се покидани конци поново прикупљају и силом везују у чвор, долази нова ситуација која треба да мотивише Младенов испад: Младен и Марија се састају с Јанком. Све што је изгледало већ свршено и прошло избија одједанпут свом силином, бар у очима Младеновим. Јанко је збуњен и „зелен“, Марија неприродно кокетна, обоје „говоре не: природно веселим и раздражено немарним тоном“, те се Младену „показује суштом истином“ све оно о чему је „само сумњао“, и напад на Гетеовог „Вертера“ постаје неизбежан. Разуме се, само са гледишта Младеновог; јер читалац зна да је Маријина забуна само последица гриже савести због онога што је било, а да не долази услед осећаја које би она у том тренутку имала за Јанка; он тако исто зна и то да Младену не прети у ствари никаква опасност ни од Јанка, пошто је он решен на самоубиство. Другим речима, читалац зна да Младенов испаду опште није потребан и да не служи ничему. А како је међутим страшан тај испад! Жучан, немилосрдан, неправдан! Младен се жести, лупа песницом о сто, чак пљује да би изразио своје гнушање (простачка особина, која се за писца Лазаревићева укуса и сувише често јавља у његовом „Вертеру“); Вертер је за њега „сметењак“ и „шмокљан“, који „слини кад гледа у месец“; сам роман је „болесно нагваждање“, „прави производ немачке поезије“, „сентименталан пиварски трбух“, а Гете, његов писац, кога је већ раније пред Катанићем назвао „будалом“, најјачи је у „болесној фантазији“. М успех, разуме се, ке изостаје; Младен, који за време испада изгледа Катанићу „читав мали атлет“, односи најзад потпуну победу над Јанком.

__Али кад се ближе загледају последице овог Младеновог успеха, наилази се на сасвим неочекиване ствари.

Еј о