Српски књижевни гласник

ОДЈРО МЕ

ИЗ ХОЕНЛОБЕОВИХ МЕМОАРА О БАЛКАНСКИМ ПИТАЊИМА. (2) Париз, 16 априла 1816. Тјер је говорио о Источном Питању. У колико се свирепства више врше, у толико ће се и јавно мнење у Европи више узнемиравати и бунити, а у томе баши јесте опасност. „17 Еџторе а дез пега“. Поједине земље, Србија, Црна Гора, Босна желе самосталност. Турска то не може да спречи. Султан је содшп, који измеђ осталог наплаћује купоне од зајма чији је држалац. Нерасположење и против њега расте. Пређосмо на предлог Деказов, да се кнез Никола и српски кнез умире територијалним уступцима. Пре шест месеца, вели Тјер, и могло је то бити од користи, али сад је и сувише доцкан.

Плриз, априла 1816.

Вест да има изгледа да ће Бајст доћи амо забринула ме је. Уз то, још треба и то имати у виду да односи између Русије и Аустрије прете да постану затегнути. Док Аустрија ради свим силама да пацифицира на истоку, Русија тера само са пола снаге. Изгледа да се због тога Аустрија огледа за савезницима. Не би било ништа чудновато ако би то и учинила. И ето за то Енглеске. У аустријским круговима држи се, да ће садашњи источни

сукоб може бити пружити Енглеској последњу повољну

прилику да и даље покаже свој све већи антагонизам према Русији. Ако би се Бајсту, који је прави апостол