Српски књижевни гласник

38 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

Може се према томе мислити да нису изостале ни много трагичније последице. Нарочито су, измећу осталога, с времена на време избијала самоубиства, којима су „Јади младога „Вертера“ били главни или бар непосредни повод. Нека од њих дошла су убрзо после појаве романа, а о једноме, које се десило на неколико месеци после публиковања „Вертера“, има и тачних података. У своме писму од 17 јануара 1775 године јавља Фридрих Николаи (М1соја1) да се тих дана десио „један страшан догађај“: „једна иначе разумна али помало хистерична личност отровала се пошто су јој прочитали „Јаце Вертерове“, а пре смрти је признала, не кајући се, да ју јена то навела та књига“. „Ближе околности“, додаје Николаи, „Које се из поштовања према породици не могу казати, чине цео догађај још дирљивијим“. (Арре! 1. с. стр. 121).

И тако циничан епилог, који Лесинг на крају свога писма Ешенбургу са извесном жучношћу жели од Гетеа, није могао дуго изостати. Већ почетком 17750 године јављају се у Берлину „Радости младога Вертера. Јадиим радости Вертера као зрелог човека“:, — књига која је поставила себи у задатак да сузбија штетне последице Гетеовог „Вертера“. Међу многобројним пародијама Гетеовог романа највећма успела и најчувенија долази дакле на свет на непуну годину после његове појаве, а њен писац није нико други већ Лесингов пријатељ Фридрих Николаи (онај исти од кога је и горње писмо), познат као издавач „Опште Немачке Библиотеке“ (АПгететше Решзеће ВЊНофћек), а још познатији као мета Гетеових и Шилерових напада у „Ксенијама“ и као „Проктофантасмист“ у „Фаусту“.

(Наставиће се).

Милош ТРИВУНАЦ.

1 Егецдеп АФез јипсеп Мемћега. Гедел ппа Егеџдеп Мемћеге аез Маппез.