Српски књижевни гласник

Ј "аза ==

=>

О „ВЕРТЕРУ“ ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА. 37

и презирање и поштовање, могло је пасти у део само хришћанском васпитању, које телесну сиротињу уме тако лепо да претвори у умно савршенство. Дакле, драги Гете, још једну главу на крају; и то у колико циничније, у то.

лико боље“.

Време је међутим показало да је Лесинг имао потпуно право. Од многобројних манифестација повсдом „Вертера“ довољно је поменути-само ноћне литије на гробу

Јерузалемовом, па да се види како је „Јаде младога Вер-

тера“ схватила огромна већина тадашњих Немаца. По ре: чима Апеловим, који у својој интересантној књизи даје о

томе читав низ појединости, приређена је у пролеће 1776

године, у поноћ, права процесија на гробљу Вецларском, да би се одала почаст „несрећној жртви личног досто-

јанства и љубави“. „Господа и госпође, из Вецлара и са )

стране“, вели Апел, „скупили су се једне заказане вечери ,

за ову светковину; и то нису били „уображени и ветро-

гоњасти жутокљунци“, вршњаци Јерузалемови, и сентименталне заљубљиве девојке, већ сасвим озбиљни људи и даме из виших друштвених редова. Сваки је учесник носио запаљену воштану свећу, сваки је био у црном оделу. Кад је поворка стигла на гробље, направила је круг око гроба и певала: „У болу и патњама ти си, јадни младићу, завршио своју самртну борбу“.., и тако даље.! По свршетку песме ступио је напред један говорник и посветио несрећном младићу надгробни говор, рекав при том да се самоубиство из љубави, и ако се не може правдати, у овом случају може извинити. Затим је посуто цвеће на гроб, и сакупљени се вратили у варош. Ова ноћна посета поновила се после неколико дана; али пошто је месна власт показала и сувише јасно да би се у случају даљих понављања озбиљно умешала, изостало је продужење“. (Арре!, !. с. страна 55).

1 Почетак у то доба веома популарне песме „Лота на Вертеровом гробу“: „Апзсе еп ћазе ди, апзтегцпвел — Аттег Јипеппг, детеп Тодезфте; еђс. Апел је саопштава целу на 77 страни своје књиге „Вертер и његово доба“.