Српски књижевни гласник

с НИМ

36 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

дину дана доцније дато допуштење да се штампа дански превод романа; а у Милану, где се појавио талијански превод, откупили су попови, по наредби владичиној, одмах цело издање, да би се на тај начин мирним путем онемогућило његово растурање.

Овакво држање није, у осталом, било без оправданих разлога. Постојала је опасност да нарочито млађи, неискусни читаоци схвате Гетеов роман, не као уметничко дело у коме се са јединственом вештином износи душевно стање једног интересантног самоубице, већ као апологију самоубиства. Сам Лесинг, глава немачке критике и немачке књижевности у доба појаве „Вертерове“, био ја, на пример, мишљења да је Гетеов роман опасна књига. У његовом писму Ешенбургу, писаном 26 октобра 1174 године, дакле само на неколико месеца. после појаве „Вертера“, стоји од речи до речи ово: „Нека. вам је по сто пута хвала на задовољству које сте ми причинили шиљањем Гетеовог романа. Ја га враћам још дан раније, да би и други могли што пре имати то задовољство. Али, да ли неће тако топао производ причинити више зла но добра: да ли вам не изгледа да би он могао имати још и један епилог друге врсте2 Неколико наговештења на крају, како је Вертер дошао до тако чудног карактера, и како се какав други младић, коме је природа дала сличну склоност, треба од тога да чува. Јер би овај поетску лепоту могао лако сматрати као моралну, и мислити да је морао бити добар онај који у толикој мери изазива наше саучешће. А он то зацело није био; шта више, да је дух нашега Ј..а био потпуно у том положају, ја бих га морао готово — презирати. Мислите ли да је икада какав млади Римљанин или Грк тако и због тога одузео себи живот» Зацело не. Они су сасвим другачије умели да се осигурају од љубавних сањарија; а у Сократово време једва би још каквој безазленој девојци опростили такву „победу бога љубави“, која тера „да се предузме нешто против природе“. Изношење таквих ситновеликих оригинала, који изазивају