Српски књижевни гласник

О „ВЕРТЕРУ“ ЛАЗЕ К. ЛАЗАРЕВИЋА. 35 нарочито, ова друга половина — догађај навијао тако да "тај испад постане потребан; значи дакле да је тај испад био главно, да је послужио као полазна тачка, и да је цела приповетка због њега и написана. За мотив о нападу на „Вертера“ био је међутим код Лазаревића не: раздвојно везан и мотив о самоубиству под утицајем „зертера“; отуда је он пустио да се Гетеов роман појави не само у улози коју му је наменио Катанић, и која би према догађају једино и била потребна, већ и да Јанка наведе на одлуку о самоубиству. Овај други мотив остаје, разуме се, у даљем току приповетке неразвијен, пошто и сувише испада из оквира догађаја; али је у потаји то„лико владао писцем, да је најзад, и поред свега удешавања, једина логична последица напада на „Вертера“ у ту томе што Јанко не извршује намишљено самоубиство.

Ова два мотива гаједно могу међутим сасвим згодно послужити као полазна тачка за тражење извора друге половине приповетке.

Напади на Гетеовог „Вертера“ готово су истог да"тума као и његова појава. На цигле две године после његовог публиковања, дакле 1776 године, могао је један „француски преводилац Гетеовог романа, у предговору своме преводу, дати овакву историју „Вертера“: „Дело чији превод пружам публици имало је врло велики успех и изазвало је опште врење. Лиле су се сузе, писало се, по дражавало се, пародисало се, па се чак и придиковало“. (Арре! : Мепћег ипа зепе Хе1. Страна 11). И одиста, осећање које су „Јади младога Вертера“ изазвали својом појавом, било је; и поред своје необичне јачине, поде„љено. Док је с једне стране дело примљено врло одушевљено и постало најпопуларнија немачка књига, а његов млади писац славан и ван граница своје простране отаџбине; дотле се с друге стране на њега гледало с негодовањем, па чак и с непријатељством. Позната је, на пример, "ствар да је „Вертер“ у Лајпцигу био изреком зазрањен (1775), и да су се сви књижари, код којих би био нађен, излагали глоби од десет талира. У Данској опет није го3 »