Српски књижевни гласник

-

патарена пете

42 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

славофилске руске партије желе наравно тако што. Отуд то причање.

Хирш се много нада од покрета Софта и верује да отуд може понићи спасоносни препорођај Турског Царства, нарочито што партија у којој су заступљене Софте ради на том да се споразуме са хришћанским становништвом. Игњатијев наравно да ће гледати да тако што спречи. Он изгледа уопште да је зао геније Турској - С'е51 он ипеџег“.

Пдариз, 24 јуна 1816. „„Орлов мисли, Тјер, који пребацује Херцогу одсу: ство сваке енергије у Источном Питању, живи у успоменама своје властите политике у години 1840, која је довела до четворне коалиције против Француске, и заборавља да је она политика пре свега била „ош“, Тјер је туркофил и пристао би на интервенцију против устаника.

Париз, 28 јула 1816.

У разговору са Деказом рече ми он да турски амбасадор не верује да ће Србија загазити у рат. Српски га народ не жели. Не делим ово оптимистичко гледиште. Да није тамо ђенерал Черњајев, онда и које како. Гонто је известио Деказа да цара Виљема узнемирују гласови из Србије. Онда је рекао: „5: оп таззасте [е5 спгеџеп5, ГЕиторе пе реш! раз аззјзјег запз пеп [ате“. Чини ми се, да би ту риту требало оставити самој себи, кад се пропустио прави моменат да се интервенише.

ГастаАЈН. 2 августа 1816.

Штолберг ми рече да му се Андрашијева политика, да неће промене на Истоку чини нејасна. Преко анексије Босне и Херцеговине Андраши је прешао, не казав шта мисли. Штолберг мисли да је ипак могућно да ће се најзад и на то пристати да се дође до бар каког било решења.

Цар ми причао да цар Александар жели мир, о том нема сумње, као и то, да и не мисли на то да заузме