Српски књижевни гласник

РТ иу ај ока МР дн Н

Од ломци. ; 43

Цариград. Тешкоћа саме ситуације је у том, што су све Силе сем Аустрије пристале да окончају ствар аутономијом Србије и Црне Горе, док Аустрија тражи реформе. Али ни Цар није сасвим изгубио наду, да се дође до каквог било решења, нарочито ако Аустрија буде могла добити Босну.

Варцин, 28 септембра 1816.

У то уђе Херберт Бизмарк, и донесе један дешифрован телеграм под данашњим, у ком се јавља из Лондона, да Русија предлаже у Бечу, да Аустрија поседне Босну а Русија Бугарску, не пристану ли Турци на уговоре о миру. Дерби је због тог узнемирен. Бизмарк држи да је набоље, ако Аустрија пристане. Турци ће најзад ипак попустити и онда је руски предлог млаћење глогиња. Бизмарк је скицирао немачку политику, да можемо пустити да ствари иду како иду. Нападне ли Русија Турску, ми можемо мирно посматрати. А шта ћемо радити, ако дође до рата између Русије и Аустрије, о том још не морамо засад лупати главу. Према Русији поступаћемо као што је она према нама поступала.

Варцин, 29 септембра 1876.

У 12 часова у подне стиже телеграм из Берлина, по ком је енглеска влада извештена да Турци не пристају ни на какве предлоге. По том пак треба очекивати упад Руса у Бугарску и Аустријанаца у Босну.

По подне посетио ме Бизмарк и говорио о нашем односу према Аустрији и Русији. Дође ли до сукоба измеђ Русије и Енглеске, за нас неће бити од штете. Нити оне узајамно могу себи што да нашкоде, а ми можемо бар на миру посматрати њихову борбу. Много би горе било, ако дође до сукоба измеђ Русије и Аустрије. Ако будемо неутрални, обе нам то неће никад заборавити. Сатру ли Руси Аустрију сасвим, нама то неће пружити никакве користи, и ако истина можемо анектирати Немце, ипак не знамо, шта да радимо са Словенима и Мађарима. Да заратимо против Аустрије са Русијом то неће допустити