Српски књижевни гласник

44 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

јавно мнење у Немачкој. Русија је по нас опасна, ако Аустрија пропадне. Помоћу Аустрије можемо увек држати Русију у шаху, Бизмарк се нада, да ће Андраши, кад му не остане ништа друго, ући у Босну и заузети ову земљу. И ако то не чини Андраши с драге воље, ипак увек радије но да допусти да се образује Српска Краљевина.

Берлин, 8 новембра 1876.

Цар ми причао да у Петрограду предвиђају да ће бити још доста тешкоће. Са Енглеском су тамо задовољни. Лорду Лофтасу рекао цар Александар : Ауап! [0ш1 штрпте2-уопз |гол5 рош:

1., Ге (езјатеп! де Р!гегте 1е Отапа п'ехћје раз.

2., Је пе Гега! јатал5 дез сопдаис!ез аих Јпде5.

3., Је плта! јата: а Сопзгаппорје“.

Ова је изјава учинила у Енглеској врло добар утисак.

Па ипак је цар Виљем узнемирен, јер вели, да Гор: чаков ипак помишља на евентуалност да силом захтеве руске изведе. Руска војска, и ако није нешто особита, ипак је увек боља од турске, која је за четири месеца једва шест миља унапред продирала.

Париз, 12 новембра 1816.

О Источном Питању рече ми Деказ: „Моп сћег Рипсе, 1 Таш! попз зегтег Је5 сопдез“. Ми треба да смо сложни, да би на конференцијама било мира. ....Амбасадор Воштсојпј узима реформно питање ап згепеих. Деказ ми рекао: „Тош! сеја пе т' штегеззе раз ећ 51 оп поцз ргорозе аие!аче епогте, је | ассерје, рошуи ди еПЏе 508 есајетшеп! ассерфее раг Ја Кизче ег | Аполејегте. Је уеих етресћег Ја опегте. Тош е гезје пп езр еса!“. Ових је погледа и од Шодорди, који је, како Деказ рече, мудар, опрезан. Нема сумње, избор Шодордијев је дело Гамбетино.

Париза, 19 новембра 1876. Тјер ме данас посетио, врло узнемирен због ситуације. Не може довољно да се начуди руској политици,