Српски књижевни гласник

Одломци. 45.

рекао: „Да сам нешто руски министар, пао бих на колена пред царом, и преклињао бих га да очува мир“. Русија не познаје моћ Енглеске, омиљена тема Тјерова. И ако је Русија дорасла Турској, Енглеска ће бити приморана да јој се испречи. Смешно је што Русија изјављује да неће на Цариград. Ко јамчи зато, куд ће је одвести вихор победоносног рата! А лудост је Русијина, ако почне рат, не осигурав сасвим нашу неутралност. Нисам имао разлога да кажем своје мишљење о немачкој политици према Русији. Тјер настави мало по том: „Чини ми се да се немачка влада не изјашњава, јер је у не: доумици. Не могу да верујем да вам је интерес, да Аустрија пропалне. Нити пак имате воље да непријатељски поступате према Русији Ваша влада ћути и с правом“.

У разговору додирну и питање о ушћу Дунава и рече: „За вас не може бити равнодушно, у чијим је рукама ушће Дунава и да Русија овлада европском Турском“. Рекох, да о том за сад не може ни бити говора. Али сам му морао признати, да ми је питање о ушћу Дунава, које се, како нагласи Тјер, вентилира у Јужној Немачкој, неразумљиво. Са трговинско-политичког гледишта чинило ми се све једно, да ли је ушће Дунава у рукама Руса, Румуна, Аустријанаца или Турака. Наша ће трговина поћи тим путем, па мг ко био господар ушћа Дунава. Са политичког гледишта не сматрам као неку голему несрећу ако се Русија прошири и над југословенским земљама, јер и сами Руси држе да је клица њихне про. пасти у заузећу Цариграда. Тјер одговори, да има нечег истинитог у томе. Само што заборављам, да се велика цар. ства у доба железница и телеграфа дуже могу одржати. но раније. Данас помоћу телеграфа Русијом се може вла. дати из Цариграда. И додаде, да Русија неће добити Цариград, за то ће се постарати Енглези, ако само не страће и сувише времена. Да ће Енглези заузети Цариград, у случају рата, њему се чини то сасвим појамно.

Да Француска пошто пото жели мир, то се по себи разуме. Да га и Немачка хоће, и то му није сумњиво.