Српски књижевни гласник

56 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

примењеној уметности у Школи, кад је она, иначе, врло потребна и врло рентабилна за наше прилике. Не треба допустити да се развије каботинажа у Школи, те да се, и оно што има мало смисла за сликарство и оно што га нема нимало, баца бојама и прља платно На наставницима је да одаберу таленте и почну их неговати, а остало“ упуте на примењену уметност. Од тога би било користи и за чисту и за примењену уметност.

После овога, и ради целине, да дамо неколико имена оних који су највећма дорасли до палме. Једно од најлепших места је место Госпође Ане Маринковић, из одељења Госпође Вукановић. Извесни њени радови могли би да изиђу на сваку српску изложбу с много успеха. Кад то кажем, мислим нарочито на „интериер“ хармо-: низиран црвено, са тачно бележеним ваздушним меким тоновима, са сигурним цртежом и заоквиреношћу која је потребна једној слици. Тако исто, од пеисажа треба поменути мотив моста у Доњем Граду, са водом исподи испред моста, зеленом удољицом и плавим небом који се рефлектују у води. На води и у води, пред и под мостом, на зеленој удољици и по плавоме небу, њен је таленат видео доста, и дао неколико лепих детаља: све је пуно рефлекса, схваћено широко и доста дубоко, и простудирано веома солидно. — Из одељења Госпође Вукановић заслужује помена и Госпођица М. Чађевић својим одличним акварелима који су технички најсавршенији. Тако исто, с хвалом могу се поменути и акварели Госпођице А. Репићеве.

У одељењу Г. Ристе Вукановића најлепше се приказао Г. М. Петровић. Његова тридесет и четири рада — Г. Петровић је врло вредан — добили су засебну собу, те се тако може да добије целокупан утисак његовог талента. Од свих радова нарочито му се одликује студија Циганке; са главом добро одржаном у тону, са топлим колоритом, тачним цртежом, нежно, „малано“ ритмично. Од покушаја на портрету, истичу се два слич-

ње Ди А ад“ - о рог

Мата „|