Српски књижевни гласник

Научни ПРЕГЛЕД. 941 којим ми кислимо да треба испитивање њено да иде, и стоје у вези с питањем о филолошком и литерарном правцу у на:. Најзад се се решавају, у књигама које излажу историју књижевности, и према специалним циљевима књиге, намени њеној, карактеру, и другим практичним обзирима. Овом последњом околношћу, она захтевају да онај који улази у њих при оцени једне историје књижевности, улази с пуном лојалношћу и пуним разумевањем пишчевих намера и задатака, као што оне раније околности захтевају да улази спуним познавањем самих ових тешких и сложених питања.

Г. Станојевић улази и у неколика од тих питања. Само, је ли он, најпре, спреман за њих> Познаје ли он све набројане ствари толико да може о овим питањима имати правилан суд“ Је ли он сигуран да је о тим питањима толико исто мислио колико и ја, и толико исто обзира водио колико и јаг Кад он тврди нешто у овим питањима, мисли ли да се баш шо сме тврдити2 Кадон има једну идеју о ствари а ја другу, држи ли он да ње“ гова идеја није и мени прошла кроз главу, и, ако је ја нисам усвојио, не држи ли да нисам за то што сам дошао до друге боље2 Какво је порекло његових идеја 2 Откуд су му дошле» Из које лектире и резоновања А после, је ли он толико лојалан да увек уђе као што треба у пишчеве намере, или бар толико обазрив да их тачно познаг

По овоме што смо досад видели, не изгледа да ће Г. Станојевић имати потребне лојалности и обазривости. А по ономе што ми иначе о њему знамо, још ће мање познавати питања о којима је реч. Колико се из списа његових види, ја не знам да се он озбиљно бавио овим питањима. Ја не знам ни колико је он уопште познат с књигама које говоре о туђим књижевностима. Не знам ни да ли је уопште коју књигу о историји књижевности чешће разгледао, сем Крумбахерове. Како је ову разгледао, видели смо, и за њега самог је боље да претпоставимо да је у њој читао не толико главни одељак „Ви: зантиска књижевна историја“ који су Крумбахер и Ерхард