Српски књижевни гласник

Научни ПРЕГЛЕД. 951

још и друго изостављао: из бојазни да књига не нарасше сувише велика“ (Предг. стр. ХИ). Да Г. Станојевић зна ствари, он би видео да сам ја одиста „и друго“ изостављао: ето те апокрифе, па „Слово љубве“, Пчелу, Палеју, и још лепих и важнијих ствари, све из те бојазни, Та је бојазан нарочито била велика с обзиром на размере целе књиге. Ја сам хтео народној и дубровачкој књижевности више и много више места да дам у својој књизи него старој, и онда сам, наравно, у овој последњој морао изоставити и што сам нисам волео да изостављам.

7. Тако, даље, ја нисам уносио у засебан одељак „Службе Србима свецима“, што су моји претходници чи“ нили. Г. Станојевић означава то као „велику погрешку“, и на два места о њој говори (стр. 54, 56). Он налази да су те „Службе“ врло важне, да су оне „једина област старе српске књижевности, која заслужује да уђе и у књижевност и у ужем смислу“. „Област“ је одиста важна, али јој нико до сад није тако дизао важност, и сам Г. Станојевић после се поправља и каже да она „можда једино.... спада у праву књижевност“. Колико је у истини важна, остављамо да други пут говаримо, кад Г. Станојевић буде говорио о тим „Службама“, као што он овде обећава, или, како он то лепо каже, кад буде „имао прилике да другом приликом покаже“ значај њихов

Само, Г. Станојевић неверно представља мој поступак. Он кагке да сам ја „изоставио“ и чак „просто изоставио“ те „Службе“. То, међутим, није истина, и он сам зна да није истина. Он сам одмах наводи једно место на стр. 14 моје књиге где говорим о тим „Службама“. Али наводећи то место, он каже: „То је све што је Г. Поповић имао да каже о (њима)...“ Ја, међутим, о њима говорим још понешто на страни 40, 47, 53, 58.

Ја сам, дакле, говорио о „Службама Србима све цима“, колико сам, према разним разлозима, нашао за потребно. Ја сам говорио о ономе из чега се оне састоје, и одредио шта је то и како је постало. Уз то сам поменуо неколико најважнијих од тих „Служаба“. Ја само

| а" на

| :