Српски књижевни гласник
БЕЛЕШКЕ. 957
"дошла је позната и лепа Прерадовићева песма „Моја
лађа“, код које је ритам сачуван, не на штету верности оригиналу. — Пета песма је „Лаку ноћ“, чији је превод успео и од највернијих. Последњим двема песмама изо. стављени су наслови, а све се нижу једна за другом тако да изгледа да је свима исти наслов „Зора пуца“. Најзад, поред оваквих превода требало би увек дати неколико података и о самоме песнику. У Е
т
Високи ДЕЧАНИ. — Народни дечански одбор. Београд, 1910, стр. 84, 11 89. — Врло непотпуна „споменица о Дечанском Питању намењена српскоме народу ради обавештења“. Први део предавање и угушена дискусија о Дечанскоме Питању ради којега је држан збор у Грађанској Касини у Београду. Други део телеграми и пи: сма добронамернога, али необавештенога српскога родољубивога света. Ин.
Ка стР. 936. — На стр. 936 случајно је изостала ова, трећа примедба: Већ и по горњем а и иначе је јасно да се Г. Станојевић не може бранити тим што се у додатку каже да је Михаило владао 25 година, и огуд изводити да додатак говори о времену до 867. Али и Крумбахер (стр. 352) зна да се у Хамартоловој хроници налази „једно место које се односи на шрајање владе Михаила !!“ па ипак каже да хроника иде „до 842 год.“ ЊЕ
ДРУШТВА И УСТАНОВЕ.
Српска КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА — Академија Дру: штвених Наука имала је скуп 10 новембра и на њему је: 1. На основу реферата Г. Ст. Новаксвића примила за Академијино издање спис „Три године српске спољне политике. Писма Јована Ристића Филипу Христићу“, који је био поднео Академији пок. Милан Ф. Хри стић. 2. Према реферату Г. Др. Јована Радонића примила за Споменик П разреда спис Радослава Грујића: „Прилошци за историју српских штампарија у Угарској у половини ХУШ века“. 3. О „Српском Историјском Атласу“ Др. Василија Марковића одлучило се да се препоручи Г. Министру просвете и црквених послова како би га само
Министарство издало. 4. Спис Стевана Симића: „Опис
Манастира Леснова“ упућен је на оцену академику Г. Јо. вану Н. Томићу. 5. Расправе Г. Ст. Новаковића: „Манастир