Српски књижевни гласник

БАД Аја

КЊИЖЕВНОСТ.

„У ЧАСОВИМА ОДМОРА“. — Светозар Ћоровић је штампао и четврту књигу своје збирке „У часовима одмора“, у којој су „цртице, слике, записци, приповијетке“, симпатично познате српским читаоцима. У пишчеву издању, књига је изишла у Мостару (1910, 80, стр. 225; цена 2 динара или круне). У збирци су: „Пендек“, „Просидба“, „Тата“, „На Васкрс“, „Два мајстора“, „На станици“, „Поропчијино путовање“, „Марков ииат“, „Смирај“, „МИбрахимови рођаци“, „Освета“, „На прозору“, „Савин Божић“, „Белај“, „Матан десетар“, „Птице“, „У кафезу“, „Кумови“, „Пред црквеним прагом“, „Под липом“, „Догађај“ и „У очи свадби“. О овој ваљаној књизи, која сама себе препоручује, биће више речи у „Српском Књижевном Гласнику“. Б.

ПЕТАР ПРЕРАДОВИЋ НА БУГАРСКОМ. — У последњој свесци „Славанскогђ Гласа“ (књ. ТУ—У) превео је на бугарски језик Бојчо Липов пет песама из Прерадовића. На првоме месту је прва Прерадовићева песма „Зора пуца“, која је у преводу изгубила доста ради стиха и слика. Поред ситних неразумевања у речима и изразима није се обратила довољна пажња на читаве стихове, а четврта строфа, која је од најбољих у песми, изостављена је цела. — Друга је песма пета по броју из циклуса „Приморске Пјесмице“. У преводу се не осећа онај лаки. интимни тон наших народних песама, по чијем угледу је Прерадовић испевао своју песму, али како је песма у слободном стилу и без слика, то је превод вернији но код прве песме. — Трећа песмица је пета из циклуса „Ноћне Пјесмице“. Она је најкраћа, највише народска, и најуспешнија у преводу. — На четвртом месту