Српски књижевни гласник

БОБолоВ ШОКЕ. 973

покретање новог часописа. На против. Потребно је данас и Хрватима, као и нама Србима, организовање и усред сређивање књижевних снага, стварање могућности да се врши квалитативно одабирање. Нарочито је то потребно часописима; они данас треба да значе и имају да буду оно што су у нас били први добри листови, они морају заузети видно место у књижевном и културном формирању нашем Ради тога морају се удружити све снагеу сврху савремене садржине часописа који би том својом одабраном садржином, сам утичући, умеравао и уклањао утицај рђаве дневне штампе, и због тога мора се свака акција сконцентрисати на то да се тај утицај проведе и на шире кругове читалаца. Међутим, покретати поред „Са: временика“ други часопис, који је у основи и по ономе што је у њему добро „опет то мало друкчије“, доноси много више штете општој ствари него што је користи; само на први поглед може изгледати друкче. То је управо цепкање снага и дезорганизација читалачке публике; то је не спроводити утицаја једноставно, у целини, читавим блоком, него заобилазно, делимично, једним детаљом Не страхујемо ми за „Савременик“, и ако имамо бојазни за „Српски Књижевни Гласник“ то и за „Са: временик“. Њему „Књижевни Прилог“ не стаје ни мало на пут; напротив, по старој речи, рђаве ствари су добре, јер се јаче истичу боље ствари. Скоро исто тако стоји и „Југ“ према „Савременику“. Сваки ће свој бољи рад послати „Савременику“, и „Југ“ ће остати часопис другог реда. Он Бе „Савременику“ одузети само ваљане ра. дове Г. Марјановића. Али, одиста, не ради сео „Савременику“; тиче се опште ствари, којој покретање „Југа“ може, ипак, ма да у најмањој мери, донети штете. Јер „Југ“, дајући прилог „Критика“, установљавајући информациони биро за своје претплатнике, организујући излете, набављајући претплатницима рамове за слике (1 број, страна 36, П), — може наћи неки 650ој претплатника и одржати се неко време. А за то време понеки добар чланак изгубиће се у њему, бољи дневни листови биће принуђени да штампају горе чланке, јер им „Југ“ одузима боље, и уредник ће бити принуђен, јер не може сам испуњавати лист, да пусти чланак који је још највише било допуштено написати, али никако и штампати. Читаоци ће губити веру у часописе, јер у „Југу“ неће наћи много онога чега треба да нађу. Најзад, оно што је у целој ствари скоро најважније, како ће непра-