Српски књижевни гласник

974 Српски КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

ведно одузети „Југ“ „Савременику“, и целом оном широком, непартијском и слободном покрету људи чији је он гласник, један део материјалне помоћи, претплату оних који не држе „Савременнк“ а претплаћени су из необавештености на „Југ“. Јер „Савременик“ треба примати пре него „Југ“. То би било чак и онда праведно да је „Југ“ много, много бољи.

И не треба на основу опширности ове белешке у „Југу“ увеличати његов значај или утицај на продирање „Савременика“. Ми смо опширни зато што претресајући случај „Југа“ говоримо и за један принцип. Тај принцип, колики нам се чини, прихватао је раније и сам уредник „Југа“; он се у својим цењеним радовима изјављивао увек за акцију добро усредсређену и јако организовану, са сврхом за општу друштвену корист. Покретањем новог часописа он не остаје доследан својој теорији. — Наша опширност је и због тога, што сада кад је у јеку наш заједнички рад са културним и књижевним круговима хрватским, потребно је да се каже да нам је, ма колико нам био драг појединац који је на становишту хрватскосрпског јединства, много угодније радити са неподеље: ним блоком. А. А.

ЉР О О ЛАВЕ

ПРОСЛАВА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА. — Српска омладина у Бања Луци, у Босни, приредила је 30 априла све: чано помен-вече, на коме је Г. Др. Васо Глушац профе» сор говорио „О Доситеју Обрадовићу“, а после певања и свирања представљан „Кнез од Семберије“. У Рељеву је на свечаној скупштини друштва богословске омладине „Свети Саво“ 1 маја приказао биографију Доситеја Обрадовића Г. Љубомир Шпирић, богослов | године, а Г. Јанко Брежанчић, богослов, ТУ године, говорио о „Значају Доситеја Обрадовића у културној историји српској“. У Стоцу, у Херцеговини пододбор „Просвјете“, Српско Занатлијско Удружење и „Српски Соко“ приредили су 30 априла „Доситејево вече“, на коме је Г. Висарион Петровић, учитељ, говорио „О животу и раду Доситеја Обрадовића“. У Мостару је одбор српске православне црквеношколске општине, уз суделовање „Гусала“ и „Обилића“, приредио у корист Доситејевог споменика и друштва. „Просвјете“ свечану забаву, на којој је Г. Д. Таминџић, професор, говорио „О Доситеју“. Тако исто је лепо про-