Српски књижевни гласник

Су ДО ОМ 5

и око врата, стегну, стисну чврсто, и љубе, љубе, љубе... Осипље се пољубац за пољупцем, као киша прољетна, и образи му се влаже од њих горе, румене. А

њему угодно. Заклопио очи, зажмурио, опустио руке, МЕ малаксао, па само тихо јечи, јечи и шапће непрестано; И још... још... још!,.. МЕ: — Ево, ево грош, дицо, — вели на пошљетку прини ~ бирајући се и једва се растајући од њих. — Его, па

54 7 купите шта вам драго. МА 5. Па их одпочне грлити и љубити једно по једно. ____ Љуби, грли и милује, узимајући их и у нарамак и њиха+ јући на рукама. Затим све отпрати до врата, отвори им

+: канат и, пошто изађу, отрче, дуго гледа за њима.

_____— Уморио сам се, — каже покуњено, враћајући се зна. лонџи и лагано сједајући на сећију. —- Изломљен сам... 566 И, прихвативши за чибук, погледа по авлији. Сад Е му, некако, све празно, све пусто, све мукло у њој. о, Кућа његова не наличи му сад ни на кућу, него као на | гроб какав, а он сам као да и није човјек, још пун здравља, крепчине и снаге, него живи мртвац један, који је одавно закопан и сахрањен у гробу овом. Да ли је баш Бог наредио да тако буде, је ли му баш он одредио оваку судбину» И зашто је одредиог Је ли за казну какву, зашто ли. И зашто њему, Ахмтетаги, није дао да узме ону коју је миловао, да је доведе овде и привије уза се2. Био је набујао, набрекао, од силне снаге мушке, здрав, једар, кршан, наочит, и зашто је судбина хтјела, да његова рука никад не обавије врело тијело жене = своје, да му глава никад не почине на њезиним прсима 25 и да се уста његова са њезиним никад не саставе2.. ми 2 Зашто тог.. Зашто се некад бојао женидбе, мислећи да 5: да би она могла покварити сву „милост и драгост“ и ____ све лепоте слатког ашиковања2.. Био близу среће и ______ пустио је... Пустио да му други преотме, да другом од2 лети, као хитра птица несмотреном дјетету из руке, за _____ којом, кашље непрестано гледа, гледа кроз сузе, тужно