Српски књижевни гласник

=: у а И и у Ин ПИ ера ДА | СИЈА ЧЕ 17

Лебде и поје а из сваке стопе Радника кротких, робља наших дана, Лавори, сјајни ко злато кад стопе,

Расту, свију се, па врсима грана Пољубе црна и знојава чела. И код да чујем: како са свих страна

Хорови звоне и кб суза врела Свјетлост чудесна полако се слива По продртијем крововима села.

И сваки сијач кб да виши бива, Расте и сваки под крстом се диже Небу... И на ме, у сред ових њива,

Код раздробљене звијезде све стиже И пада сјеме из жуљавих рука; А озго Отац силази све ближе:

Уз пратњу силних и чудесних звука Ореол сјајан Он полаже виш' њих... И свуд из неба, с врхова и лука

Звони и звони: Осана во вишњих!.. .„Сја сунце, златно кб класје кад доздре; Бик риче испод јела стогодишњих

И јутро кади димом јаке ноздре...

1 АЛЕКСА ШАНТИЋ.

о

~

555 ми ДР