Српски књижевни гласник

6 Б | | > Е | Е Е. Е. Е [е = Р

Научни ПРЕГЛЕД. 953

је 10 место, до 2000 == 11, до 2500 = 10, до 3000 = 2, до 3500 == 12, до 4000 == 8, до 5000 = 6, до 6000 = 2, до 7000 == 3, до: 10.000 == 2 и више од 10.000 = 5 места. То су вароши: Сарајево, Мостар (16.385), Бањалука (14.763), Травник (11.333) и Бјељина (10.069).

Кућа је било 289.643, према 238.059 у 1895 години. Број кућа увећао се у овом периоду за 51.584, или 21.67 процента. У једној кући становало је просечно по 6.5 становника (1895 године по 6.6 становника). Просечни број становника у једној кући износио је у округу: мостарском 6:9, травничком 6:9, бихаћком 6:7, сарајевском 66, бањалучком 6:6 и тузланском 60. Занимљива је појава да је насељеност кућа била већа у оним окрузима, у којима је густина насељености у опште слабија. Тако долази на један квадратни километар у округу: тузланском 48 становника, у бањалучком 45, бихаћком 141, сарајевском 34, мостарском 29 и травничком 28, а у опште 37 према 31 у 1895 година.

У Србији долазило је 1905 године на један квадратни . километар 56 становника, а у једној кући становао је просечно по 6:4 становника, и према томе разлика између Босне и Србије, у овом погледу, није велика.

Исто се понавља и код домаћинстава (задруга). Домаћинстава било је у Босни и Херцеговини 810.214., и на једно долазило је просечно по 6'1 становника. У Србији износио је овај број 6:2 (1905 године). У округу мостарском и бихаћком долазило је по 6'5 становника на једно домаћинство, у сарајевском, бањалучком и травничком по 64 а у тузланском само по 59 становника. И у.1895 години долазило је само по 6.1 становнике на једно домаћинство.

Становника било је 1910 године у Босни и Херцеговини 1,895.673, и то 993 599 мушких и 902 074 женских. На 1000 мушких долазило је 907 женских. У Србији је размера као 1000:945; број женских је овде знатно већи. Од средње полне размере одступа највише округ мо. старски. Само у том округу број женских већи је од