Српски књижевни гласник

954 Српски Књижевни Гласник.

броја мушких. На 1000 мушких долази у том округу 1010 женских; у округу: бањалучком 897, тузланском 896, сарајевском 895, бихаћком 893 и у травничком 877. Прираштај становника у Босни и Херцеговини није велики; али је знатно мањи него у Србији. Од 1895 до 1905 године увећао се број становника у Србији за 315.541, 16:74 процента, дакле годишње за 1'62 процента. У Босни и Херцеговини од 1895 до 1910 године порастао је број становника за 327.581 или за 20 89 процента, а то износи годишње само 1:39 процента. Раније био је прираштај већи усљед јачега досељавања. Затим утиче на прираштај и доста јако исељавање Мухамеданаца. У појединим окрузима било је становника, и то: у округу 1910 1895 више у 1910 години . у опште у О алн сарајевском 287.878. -228100 59577 Шре 2БИИ бањалучком 403 709 329.499 74.210 "22:52 мостарском 265.946. 219511 46.435 21:15 бихаћком 228.499 191.897 36.602 1907 тузланском 425222 – 358.890 66.232 18:45 травничком 284.419. 240.088 44.331 18:42

Највећи прираштај становника показује округ сарајевски, и од истога долази највише на варош Сарајево. У Сарајеву било је 1895 године 38.683 становника, према 51.872 у години 1910. Прираштај износи 13.789, или 36:26 процента. Друге вароши показују напротив мањи прираштај од сеоског становништва. У Бањалуци увећао се број становника за петнаест година само за 2.015, или 14:08 процента. У Мостару за исто време порастао је број становника само за 1.227, или 9 05 процента.

Прираштај женских износио је у овом петнаестогодишњем периоду 21.92 процента, док је прираштај мушких за исто време показао 19:97 процента. Дакле прираштај је био код женских већи. У Србији било је обратно. Годишњи проценат прираштаја у периоду од 1895 до

1905 године износи код мушких 1:65, а код женских само 1'59.