Српски књижевни гласник

Политички ПРЕГЛЕД. 959 ној и истински слободоумној влади. Арбанасе не треба убијати него помирити С новим стањем... Напрегнута пажња са којом аустроугарско јавно мнење прати последње заплете турске политике у Арбунији, одговара не само пријатељским осећањима двојне монархије према отоманској царевини, него и старим симпатијама према Арбанасима све три вере, а исто тако, и највише, протекторату које Аустро-Угарска има над католицима у Арбанији. И ако јс Аустро-Угарска увек изјављивала да су арбанаске ствари унутрашње питање турске државе, ипак њена жеља да Европска Турска и даље постоји и традиционалне свезе с Арбанасима даје право аустро-угарској дипломатији да каже своје мишљење о турској политици која доводи до крајње несноснога стања у Арбанији.“ |

Кад је Русија учинила корак у Цариграду и у пријатељскоме облику, а поводом нагомилавања војске на црогорско-турској граници, истицало се нарочито у бечкој штампи да се Русија меша у унутрашње ствари отоманске царевине. Русија се није мешала у унутрашње послове царевине; она је ставила до знања да се у Црну Гору не сме дирати. Чланак у „Егетдепђјањ“у, с оним што се у „М. Ег. Ргеззе“ писало пре и после појаве овога чланка, може се сматрати као један дипломатски корак. Он је по значају много озбиљнији. Он ипак значи мешање у унутрашње ствари турске. Он се односи најпре и нарочито на католике Арбанасе у Тирској, који су сада у побуни. Он упућује на мере које треба предузети да се они умире. Мере које предлаже јесу: да се војска повуче из Малесије, да се оставе стари обичаји — а нарочито — оружје. То је истина у облику добрих савета; али са Турском се увек тако поступало, свака интервенција је тиме управо почињала. Овај садањи савет значи: ако овако устраје у Арбанији, ако се устанак рашири по целој Арбанији, онда Аустро-Угарска мора платонску интервенцију заменити стварном заштитом Арбанаса. Савети искључују све друге народности у Турској, за чије