Српски књижевни гласник

960 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

се стање не може рећи да је баш најбоље и да се са њима поступа како мудре и слободоумне владе треба да раде. То и с те стране одаје намеру мешања у унутрашње ствари. М, најзад, све се то урадило пред Султанов долазак у срце косовскога вилајета. Урадило се онда кад је султан хтео да учини крај побуни једном широком амнестијом за све побуњенике, и макар како односи Аустро-Угарске и Угарске били пријатељски, ова интервенција не може бити сматрана као знак пријатељскога рас-_ положења. Амнестија која је објављена у скадарскоме вилајету од стране Тургут-паше после овог поступка бечкога кабинета, губи врло много од свога значаја за оне који су је дали. Она може изгледати амнестиранима као изнуђена. Има у саопштењу Ртетдепћтан-а још две три особености које се истичу саме. Једна је о томе да се остави Арбанасима оружје и старе привилегије, а друга је препоручивање културних средстава за умирење Арбанаса. То двоје се не слаже: једно друго искључује.

Султан Мехмед М, поред свих тешкоћа, предузео је још једном пут по европској Турској. То је један историјски догађај. До Абдул Асиса турски султани су предузимали само војне походе. Абдул Азис, метнувши у своје чизме нешто турске земље, путовао је по Европи. Абдул Хамид П није никада путовао, сем као збачени султан у Солун. Мехмед МУ прекида са традицијама и обилази своју земљу. Одговорна влада и неодговорни чиниоци хтели су да овим начином демантује све неповољне извештаје по Европи о унутрашњим нередима у царевини. Његовим доласком у Румелију хтедо се показати да у њој влада ипак мир, ред; да између калифе и правоверних и других његових поданика има добре сагласности, и да се он стално брине о њиховоме добру. Сем тога, требало је унутра, у самој европској Турској, показати да не постоји неслога измећу војске и младотурске странке. Најзад, и то је најважније за данашње управљаче у Турској, хтело се истакнути како је под новим режимом војска ојачала, како је она једина пот-