Српски књижевни гласник

970 Српски Књижевни ГЛАСНИК.

смрт, „у цвету младости, лепоте и среће... смејала се и смејала, њено грчевито смејање пређе у штуцање... и падне мужу у загрљај — мртва“; због чега би, иначе, пред смрт морала бити „необично весела“, она која је увек „потпуно срећна“ (пошто је одрасла у изобиљу!); чега ради би она после те „лепе смрти“ постала „права звезда међ' звездицама, анђео краљица над анђелчићима“, —- чему све то, ако се овом књигом није мислила народу дати „појезије“ 2

Не би се имало шта рећи против тога што оваква појезија „живота“ задовољава укус Матичиних критичара, Г. Г. Живојновића и Савића; тим пре, што она ништа по вредности не заостаје за властитим творевинама поменутих критичара, звале се оне Српске Забаве или Моја Проза, продавале се у корист једног или другог српског друштва, свеједно. Али је већ крајње време да се на извршењу Матичиних књижевних и просветилачких дужности, помоћу велике годишње своте од неких 20000 круна за само хонорисање дела, почне радити на сасвим други начин. О томе је потребно говорити нарочито сад, кад се Матица Српскд налази пред избором свога секретара, који је увек душа Матичина живота, и од кога веома много зависи. ЈЉуди којима је до озбиљнога и стварнога рада, до корисних рефорама и књижевнога и уметничкога напретка у Матици Српској, имају свог одличног кандидата у личности Г. Др. Тихомира Остојића, чија вредност је свуда добро позната. Они који мисле да ствари у Матици Српској иду по старом, да се у њој гаји некњижевност и неписменост, и да оно што је боље буде над оним што је горе, изићи ће опет са кандидатуром каквога Бошка Петровића, Аркадија Варађанина, или њима сличних. Од свесних и интелигентних друштвених чланова зависи сада како ће ствари поћи у Матици Српској, у којој се сада ради тако жалосно рђаво, а у којој би се дало тако паметно и корисно радити. Во:

„СРБИ У Турској“. — Прилике у којима живи српски народ у Турској, у овим критичним данима, све више занимају штампу и јавно мнење у Србији. Тако је недавно изишла брошура „Срби у Турској и српско-црквено школско питање у Турској“ (Београд; 80, страна 38). Писци књиге, „неколико омладинаца“, протестују против „насртаја турских власти на црквено школску аутономију“