Српски књижевни гласник

БЕЛ ЕШКЕ. _ 2 971

српску, и траже да се том насртају најодлучније успротиви. Они су против сваких преговора и уступака, и закљузују да је боље и немати никаквих школа но имати „незаштићене, зепривилегисане, ненародне“. Брошура местимично садржи и излишних и рђаво образложених лич“ них ствари, по којима се види да и Срби у Турској, као браћа Срби свуда, не могу живети без узајамних сукоба и оптуживања. Х

Један нов часопис. — У Спљету је од почетка ове године почео излазити, под уредништвом Г. Ми. лана Марјановића, месечни хрватски часопис „Југ“. [|„Јио“, велика 4-на, 40 страна. Уза сваки број прилог 2 табака мале 16-не „Поучно-критичке библиотеке.“ Годишња цена 12 крунај. Пред нама је шест изишлих бројева, прво полгође. Одмах од првог броја било је јасно да нов лист не долази ни као гласник једне организације ни као израз једне групе људи. По изјави уредника (страна 35, [) видело се да га је покренуо сам Г. Марјановић и да сараднике „треба тек скупљати“. Није било јасно. међутим, чему има да служи тај часопис. Четири и по стубаца текста који је на уводном месту не говоре потпуно јасно о програму часописа. Томе не треба замерити. „Књижевном Прилогу“, на пример, органу „Клуба хрватских књижевника у Осијеку“, зна се програм, али га он не испуњава, јер штампањем и штићењем посве слабих радова не „промичу се интереси хрватског језика“. После, можда смо ми и сувише навикли да часописе делимо у гласила организација, у научне часописе, у чисто књижевне листове и у ревије, који су и код нас најчешћи облик часописа, — па не знамо да нађемо чему управо има да служи часопис који хоће да уноси „ведрине, мира, весеља и љубави братске“ и који има за задатак да „отвори прозорчић на кући наше интелигенције, кроз који би она могла да угледа крпицу ведрине, трак сјајнога сунца, идилу одмора, да осјети жељу за тим, да изађе из својих једностраности, себичности и бојовности“. Тако нам је одузето право да говоримо о испуњењу или неиспуњењу програма, и упућени смо на само градиво да бисмо објаснили „чему“ овог часописа. По наслову и по месту у коме излази, могло се претпоставити да ће „Југ“ бити за Далмацију оно што је „Српски Књижевни Гласник“ за Србију, „Савременик“ за Хрватску, „Босанска Вила“ за Босну и Херцеговину, „Бранково Коло“ и