Српски књижевни гласник

6 РФРОЛСИ

КЊИЖЕВНИ ГЛАСНИК.

Књига ХХУПЦ, Број 1. — 1 јул, 1911.

НОТРОМИВИЕ СРЕНИ. (8) М1

Дворски је дуго премишљао на који начин да пише Даници. У први мах мислио је да то учини преко Цаје. Али она, и ако слободнија, била је паланачка девојка која не сме да се често састаје са варошким младићима. После је мислио да писма предаје Живку, а овај Цаји, јер су они били комшије, другови од детињства. Ипак, није смео. Незгодно му је било да меша двоје страних у ову ствар, чисто његову и Даничину.

Већ су падали први снегови. Ужице је изгледало као мртво под својим белим покровом. Настајали су невесели дани кад зима одвоји ову варош од целога света, брда оголе, пољане опусте, и само ветар путује по залеђеним путевима. у

И оно мало посла што је имао у радњи, Младен је _ изгубио. У атељеу је било хладно. Кошава је пробијала хартију улепљену између дасака. Кафане су зврјале празне. Све се повлачило у своје куће као у дане које описује једна ужичка песма: