Српски књижевни гласник

“о » ји 4 Џ ЊЕ - њ " Б А н » У К Ра У “ Е ; У Р %. | Ф "у ДА. | , Ра 4 + Ј " У 7 У # "ј « и Цу "' Бе" РА. “ “ 1 % ..

2 Српски Књижевни Гласник.

Киша иде и по мало сн јега,

Тешко оном ко конака нема! 4

Још само код Машана Црногорца налазио је млади

странац нешто уточишта, нешто забаве у његовим си. __

ровим пошалицама и крај топле обућарске пећи. а

Грознице га мучиле. С грудима није ишло како 3 треба. Мршавео је. Поред тога, обузимала га дубока ме- _

ланхолија за Београдом који је оставио, за улицом у з

којој је живео, за животом који је водио. Као црни =

облаци, на њега су нападале мисли неодређене, али тешке __

%

као брда која су граничила варошки хоризонат. --+ — Ја јој морам писати... мораћу јој писати — по- -3 нављао је у себи. ње — Али какор на који начин 2 — долазило је питање __ место одговора. У Кад већ не би могао даље издржати, он би се 253 кренуо Липом, где се налазила Радничка Школа. То је | 4 била масквна стара зграда на један спрат, без украса као каква касарна. Крај последњег прозора, седела је ___ Даница за својом шиваћом машином и радила. Она би __ га увек спазила и с осмехом примила његов поздрав. 3; Па чак ни ово невино поздрављање није смело бити често. Јер је паланка увек будна; она увек пази бодро да се момак не приближи девојци и да се не погази __ освештани азијатски морал, који полази од неморалности и има максиму да „коња и жену треба држати за улар 25 И млади човек је обарао главу, предајући се судбини. _ = а Једног дана ослови га неко интимно: — Шта радишр То је био Луди Дико, дечко од десетак година, прекомерно велике главе, отворених меснатих уста и сли- -3 навог носа. к= та Дечко се приви уз њега, умиљавајући се као младо | живинче, и показа му неке слике које је копирао из зоологије. — Ово је курјак — рече му он, па показа на једну слику, примитивно скицирану црвеном и плавом писаљком. _