Српски књижевни гласник

ПИРИНЧА ПР 5 С СУВЕ и а 7)

6 Српски КЊИжЕВНИ ГЛАСНИК.

УП

Те недеље трговчићи су изнели клупе и сандуке пред своје дућане на тротоару главне улице. Разговарали су у групама, довикивали се преко улице и оговарали пролазнике. :

Калфа-Спасоје је стајао сам пред дућаном. Очекивао је своје друштво, састављено од оних ђака који лепо певају, не уче добро и воле да се напију на туђ рачун. Већ изби три сата на крошњавом звонику варошке цркве, а нико се не појави.

У зло доба изби из једне кафане Лацко телеграфист, дописник београдских листова и помало песник. Са полуцилиндером на лево уво, истурених груди, у тесном црном капуту закопчаном на последње дугме, плавим бакенбардима, црвеним каранфилом у рупици од капута, без стомака, са иберцигом у левој руци и танким _ штапом у десној, он приђе Спасоју, звиждућићи, и развуче лежерно:

— Се-ер-вус!

— Где је друштво

— Питаш за друствор — понови Лацко растројено.

— Ја, брате, но за кога!

— Отишли су у Биоску, у научну екскурзију да разгледају развалине манастира Рујна —- одговори Лацко званично.

— Неће бити! — опонира Спасоје. — Прије да иду због бање. Сила је то од бање у Биосци. Каква Абација, какви бакрачи! Излечи ти реуматизам к'о...

— Манастир Рујан је славан у нашој историји продужи телеграфиста без обзира на примедбу Спасојеву. — Ту је била прва ужичка штампарија. Већ, писаћу ја о том. А где мислимо |

Последња фраза се односила на кафану где ће отићи да мезете печење са пања, пију вино и пуше спе-

цијалитете све у здравље чекмеџета газде Мо кога је 54 3

Спасоје служио. – Па ја мислим: у Турицу, код Вељка 2