Српски књижевни гласник

пе ње ЋЕ „| си че

у бе и ја ЕАУ

пи"

а у и | Г реке 5

са

ба

= Уефа

У “+

Мак

Нума РУМЕСТАН. 17

Х ЗАБАВА У МИНИСТАРСТВУ.

Предграђе Сен-Жермен изгледало је, те вечери, сасвим необично. Мале, мирне улице, које су иначе легале рано, буђене су тандркањем омнибуса који су морали скретати с правог пута; друге, напротив, одређене за хучни талас и непрекидну вреву великих париских струја, зврјале су празне, као корито какве одстрањене реке, пусте и мирне, шире него обично, а на улазу им је стражарила висока прилика једног чувара на коњу, или — протегнута широм асфалта — црна сенка једног одреда жандарма, у шињелу са кукуљачом, који су давали знак кочијашима: „Забрањено пролазити“.

— Има пожар» питао је неко престрављено, пружајући главу кроз прозор од кола.

— Не, господине; има забава у Министарству Просвете. И стражар се враћао на своје место, а кочијаш је обртао кола, псујући што мора да заобилази далеко левом обалом Сене, где су улице, просечене насумце, подсећале на неред старога Париза.

Из даљине, одиста, изнад тога дела вароши, небо је изгледало обасјано пожаром: министарство осветљено са оба лица, ватре заложене насред улице да разгоне студен, низови сјајних лампиона који су се лелујали, поређани један уз други, све је то, због сувог, леденог ваздуха, бацало још јачу светлост кроз плавичасту ве. дрину. Али прилазећи ближе, човек би се брзо осећао умирен видећи пред собом лепо уређену свечаност и бели, равномерни млаз светлости који је допирао до кровова околних кућа, чији су се златни натписи: Општина УП ОКРУЖЈА... Министарство Пошта и ТЕЛЕГРАФА, читали као усред дана, блистајући се у треперавој бенгалској ватри, кроз голе и непомичне гране неколико високих дрвета, као на каквој чаробно осветљеној позорници.

Међу пролазницима који су упркос хладноће застај.