Српски књижевни гласник

16 Српски Књижевни Гласник.

прикаш од печурака на зејтину и рибљу чорбу, каквих нема ни код самог Рубиона. Граја, неред, музика, гозба –- праве Бордовске Лудорије у породичном кругу. Мала Башелри је у томе коловођа: ковитла се, вечера, извија трилере, али не губи главу ни једног тренутка.

— Ех, младићу, ви рачунате да ће је она ипак изгубити данас-сутра, и то у вашу корист.

Уозбиљивши се изненада, министар додаде:

— Рђаво друштво за вас, млади човече. Треба бити озбиљнији, шта врага !... Бордовска лудорија не може вечито трајати.

Он га узе за руку:

— Зар ви не мислите на женидбу, је-л-те 2

— Бога ми, не мислим, господине министре... Мени је врло добро и овако... сем ако се укаже каква сјајна прилика...

— Наћи ће се прилика... С вашим именом, вашим везама...

И заносећи се све више:

— Шта бисте рекли за Г-цу Ле Кеноа 2

Бордовац, поред све своје смелости, побледе од ра: дости и изненађења.

— О, господине министре, ја се не бих никад усудио..

— Зашто нер Сасвим, сасвим... Знате колико вас ја волим, драги мој... Радовао бих се да вас видим у својој породици... осећао бих се потпунији и...

Он изненада ућута усред реченице, увиђајући да је то исто рекао тога јутра Межану.

„Ах! свеједно!... Сад се нема куд“.

Он слегну раменима, и завали се у један угао кола.

„Најзад, Хортензија је слободна; она ће изабрати кога хоће... У сваком случају, ја ћу тиме овога младића отргнути од рђавог друштва“. М Руместан је, у души, био уверен да је све ово учинио једино из пријатељства према Лапари.