Српски књижевни гласник

НАУКА О ЈЕЗИКУ И КЊИЖЕВНОСТИ ХРВАТА и СРБА. 99283

казало се и овдје, да су наши романтичари прецјењивали језик, а премало пазили на друге појаве и разне потребе народа, којим језик живи. Наступила је и кобна реакција против лијепих и здравих идеја илиризма и југословенства, али не за увијек, јер што је природа спојила осим језика и другим везама, не може се растављати, док буде разума у свијету. Тисућегодишња хисторија се не да додуше избрисати, али као модерни људи нећемо сувише гледати у прошлост, него радити за срећнију будућност. У том обзиру морају вршити своју дужност особито наука, књижевност и умјетност.

Моја доказивања воде наравно к закључку: једном језику одговара, све више и више, и једна књижевност! Модерна просвјета може ублажити и изједначити много опрека. Особито разлика писма не смије Хрватима и Србима сметати више него Нијемцима упораба латинскога и „њемачкога“. Биће срећа за писце, ако ће бити више утакмице међу њима, неовисне критике и — веће публике. Благо и књижевности, кад ће имати писаца, који ће радити за више циљеве, а не само на том, да угоде образованима круговима, а може бити и само свјетини једнога имена. Срби и Хрвати, који броје около девет милијуна, могу постати највећа културна скупина на словјенском југу, а што то значи, није потреба расправљати. М. МУРКО.