Српски књижевни гласник

928 Српски Књижевни Гласник.

Ба а

га још ванредно улепшава, дајући му усменим предањем особине дражи и богат материјал, како за песнике и приповедаче тако и за сликаре и друге уметнике. Одмах можемо овде с највећом сигурношћу да потврдимо чињеницу:: да ово српско предање није пренето у Бретању нити бретонско у Србију, него да су се оба самосшално развијала на истој локалности стицајем свих потребних фактора, који су се догађајима здружили у једну нераздвојну целину народног веровања. Дакле овде је потпуно јасно да су ова предања Иолигенешична, то јест да су самостално постала на оба терена, и да не би било никакво чудо да се за слична предања још на више места дозна.

Непомична материјална природа, као што су стене, биљке и животиње много су приступачније и простије за схватање народне душе него појаве небесних тела са својим констелацијама, отуда прве врсте редовно допуштају рационалистичко тумачење локалних појава. За то је биљно, животињско и минерално царство и послужило као најстарије митолошко благо и послужило је, по свом лако објашњивом склопу, свима примитивним народима да на сродан начин тумаче слична предања, мите и басне. Карактеристичне комбинације овде су незнатно узнемирене фантатичним бајкама, јер почивају на сазнању реалних утисака из непосредне природе. Овде се објективни елементи једна другим само придружују. Сем тога, што је предање везано код Бретонаца за другу биљку извесно је да су и други споредни мотиви код њих друкчији, што све скупа иде у прилог тврђењу да су ова предања самосталан производ истих прилика и осталих стицаја, и да је замишљање о каквом било путовању предања од једна народа другом сасвим апсурдно. У оба примера маса црвена цвећа изазвала је исти утистак, а тиме су се придружиле и друге сличне околности за онакав закључак, како смо навели. Због ситних одступања српско предање збиља изгледа према бретонском