Српски књижевни гласник

СИТНИ ПРИЛОЗИ.

„ЖЕНИДБА МАКСИМА ЦРНОЈЕВИЋА“ У НЕМАЧКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ.

Наша народна песма „Женидба Максима Црнојевића“ послужила је као драмско градиво не само нашем песнику Лази Костићу но и немачком писцу Артуру Фитгеру.

1903 написао је исти писад драму „Кћи Светога Марка“ („Зап Магсоз Тостег“), која се на немачкој позорници, нарочито у Прагу, играла све до 1906. Прва три чина израђена су по нашој народној песми, остала два по немачкој легенди о „Бедном Хајнриху“ (Пег агте Нетипсћ). (Вид. Тагде!: „Когзсћипсеп 2шт пештеп Гнегаштоезсћсћје“, Вапа ХХХ: „Зап Магсоз Тосћеег — Макзт Стетпојеућа — Пег атте Нешпсћ).

Први чин дешава се у Цариграду, на царском двору византијском. Царица-мати Ирена проси за свога сина Максима кћер млетачког дужда. Патријарх Порфирије иде у Млетке и гамо срећно сврши веридбу. Он је том приликом нарочито хвалио ретку лепоту Максимову. У другом чину, Порфирије се вратио у Цариград и нашао Максима нагрђена богињама. Да се брак не би кварио, место Максима иде на венчање његов млађи брат. Да превара изгледа моралнија, Максим се, по материном пристанку, одрече и круне и невесте. — 7рећи чин. Сва тови су дошли из Млетака са дуждевом ћерком Лавинијом, „ћерком Светога Марка“. Када је Максим угледа